ПОЗНАТИ УСПЕШНИ ПАСЈАЧАНИ

1. Гојко Влаић -  учесник у првом и другом српском устанку, трговац. Први је, можда, и у Европи који је примењивао методу лечења акупунктуром. Дао назив шприцу са три круга игала.

2. Јаков Ђурђевић - чиновник Суда крушевачког 1836. године

3. Милоје Јовановић - који је још у Краљевини Србији завршио војну академију и као мајор 1918. године први са својом јединицом ушао у ослобођени Битољ

4. Десимир Милосављевић - првоборац крушевачког краја, који је после ослобођења заузимао веома високе положаје у Крушевцу и Београду

5. Стојан Милетић - био је помоћник јавног тужиоца за Град Београд, посланик у Републичкој скупштини, министар правде у Влади Србије, и данас, по докторирању на правним наукама, адвокат у Нишу.

6. Мирослав Милетић - лекар бактериолог и генерал - мајор на ВМА у Београду

7. Душица Милојевић - солиста и женски вокал, некада у  бенду "Медени месец" , а данас у бенду "Медењаци"

СПИСАК СТРЕЉАНИХ МЕШТАНА ПАСЈАКА ОД СТРАНЕ НЕМАЦА ЗА ВРЕМЕ ПОСТОЈАЊА ЛОГОРА 1943. ГОДИНЕ


1. Гајић Драгослав
2. Димитријевић Славко
3. Живковић Добросав
4. Игњатовић Миљојко
5. Игњатовић Радош
6. Јовановић Радомир
7. Милетић Бранко
8. Милетић Добривоје
9. Милетић Радивоје
10. Милетић Радош
12. Милојевић Владислав
13. Недељковић Радомир
14. Петронијевић Никодије
15. Радосављевић Тиодор
16. Стојадиновић Драгомир

Сви су стрељани 29. јуна 1943. године на месту данашњег спомен-парка Слободишта које је подигнуто у име стрељаних становника крушевачког краја од стране окупатора. Логор у који су довођени људи пред стрељање је објекат данашњег Васпитно - поправног дома поред спомен- парка Слободиште.

Извор: Књига "Тамо где је Слободиште", Крста Милосављевић, Нови Сад, 1969. године

Четвороразредна Основна Школа "Владислав Савић Јан" у Пасјаку




                                            УСКОРО ВИШЕ ИНФОРМАЦИЈА О ШКОЛИ...

ПОПИС СТАНОВНИШТВА

Демографија
Година	Становника
1948.	469	[2]
1953.	499
1961.	491
1971.	465
1981.	403
1991.	350	346
2002.	320	312
2011.	244

Број домаћинстава по пописима од 1948-2002. Година пописа 1948. 1953. 1961. 1971. 1981. 1991. 2002. Број домаћинстава 95 104 111 106 101 102 96

       Према првом попису становништва у тада ослобођеној Србији, који је урађен 1834. године. Пасјак је у том периоду има 14 пореских глава и 12 домова. Тада се помињу породице Аћимовићи, Ратковићи, Вучићи, Андрејићи, Влаићи и Ђурђевићи. Сматра се да је број становника увек био у порасту од 1834. године, па до пописа из 1953. године када је имао 499 становника. Од 1953. до данашњег дана место Пасјак броји све мањи број становника. 

       На смањење броја становника утицали су ратови ( Борба за ослобађање јужних српских области, први и други балкански рат, први светски рат, други светски рат, између четника, партизана, недићеваца, љотићеваца, Немаца и Бугара, затим рат у бившој СФР Југославији и нато бомбардовање) миграције, бела куга, болести, итд.

      Данашњи попис становништва из 2011. године када Пасјак броји 244 становника можемо упоредити са пописом становништва који се одржао 31. децембра 1890. године у тадашњој Краљевини Србији када је Пасјак имао 240 становника. У периоду од 2002. до 2011. године Пасјак је изгубио 56 становника, а у периоду од 1953. до 2011 број становника је смањен за 259 становника што је половина од највишег пораста становника у Пасјаку. Уколико се настави са константним опадањем броја  становника, као и до сада, Пасјак ће нестати са мапе Расинског округа и Србије већ 2060. године.