недеља, 08. април 2012.

ПОЗНАТИ УСПЕШНИ ПАСЈАЧАНИ

1. Гојко Влаић -  учесник у првом и другом српском устанку, трговац. Први је, можда, и у Европи који је примењивао методу лечења акупунктуром. Дао назив шприцу са три круга игала.

2. Јаков Ђурђевић - чиновник Суда крушевачког 1836. године

3. Милоје Јовановић - који је још у Краљевини Србији завршио војну академију и као мајор 1918. године први са својом јединицом ушао у ослобођени Битољ

4. Десимир Милосављевић - првоборац крушевачког краја, који је после ослобођења заузимао веома високе положаје у Крушевцу и Београду

5. Стојан Милетић - био је помоћник јавног тужиоца за Град Београд, посланик у Републичкој скупштини, министар правде у Влади Србије, и данас, по докторирању на правним наукама, адвокат у Нишу.

6. Мирослав Милетић - лекар бактериолог и генерал - мајор на ВМА у Београду

7. Душица Милојевић - солиста и женски вокал, некада у  бенду "Медени месец" , а данас у бенду "Медењаци"

четвртак, 05. април 2012.

СПИСАК СТРЕЉАНИХ МЕШТАНА ПАСЈАКА ОД СТРАНЕ НЕМАЦА ЗА ВРЕМЕ ПОСТОЈАЊА ЛОГОРА 1943. ГОДИНЕ


1. Гајић Драгослав
2. Димитријевић Славко
3. Живковић Добросав
4. Игњатовић Миљојко
5. Игњатовић Радош
6. Јовановић Радомир
7. Милетић Бранко
8. Милетић Добривоје
9. Милетић Радивоје
10. Милетић Радош
12. Милојевић Владислав
13. Недељковић Радомир
14. Петронијевић Никодије
15. Радосављевић Тиодор
16. Стојадиновић Драгомир

Сви су стрељани 29. јуна 1943. године на месту данашњег спомен-парка Слободишта које је подигнуто у име стрељаних становника крушевачког краја од стране окупатора. Логор у који су довођени људи пред стрељање је објекат данашњег Васпитно - поправног дома поред спомен- парка Слободиште.


Извор: Књига "Тамо где је Слободиште", Крста Милосављевић, Нови Сад, 1969. године

недеља, 01. април 2012.



Четвороразредна Основна Школа "Владислав Савић Јан" у Пасјаку




                                            УСКОРО ВИШЕ ИНФОРМАЦИЈА О ШКОЛИ...
ПОПИС СТАНОВНИШТВА

Демографија
ГодинаСтановника
1948.469[2]
1953.499
1961.491
1971.465
1981.403
1991.350346
2002.320312
2011.244


 
Број домаћинстава по пописима од 1948-2002.
Година пописа1948.1953.1961.1971.1981.1991.2002.
Број домаћинстава9510411110610110296



       Према првом попису становништва у тада ослобођеној Србији, који је урађен 1834. године. Пасјак је у том периоду има 14 пореских глава и 12 домова. Тада се помињу породице Аћимовићи, Ратковићи, Вучићи, Андрејићи, Влаићи и Ђурђевићи. Сматра се да је број становника увек био у порасту од 1834. године, па до пописа из 1953. године када је имао 499 становника. Од 1953. до данашњег дана место Пасјак броји све мањи број становника. 
       На смањење броја становника утицали су ратови ( Борба за ослобађање јужних српских области, први и други балкански рат, први светски рат, други светски рат, између четника, партизана, недићеваца, љотићеваца, Немаца и Бугара, затим рат у бившој СФР Југославији и нато бомбардовање) миграције, бела куга, болести, итд.
      Данашњи попис становништва из 2011. године када Пасјак броји 244 становника можемо упоредити са пописом становништва који се одржао 31. децембра 1890. године у тадашњој Краљевини Србији када је Пасјак имао 240 становника. У периоду од 2002. до 2011. године Пасјак је изгубио 56 становника, а у периоду од 1953. до 2011 број становника је смањен за 259 становника што је половина од највишег пораста становника у Пасјаку. Уколико се настави са константним опадањем броја  становника, као и до сада, Пасјак ће нестати са мапе Расинског округа и Србије већ 2060. године.

понедељак, 26. март 2012.

Легенде о настанку имена села Пасјак

   Постоје три легенде о настанку имена села Пасјак. Легенде су настале у народу.


ПРВА ЛЕГЕНДА


   Досељење кнеза Лазара и његове свите у Крушевац, условило је досељење знатног броја дворских службеника и часника, трговаца, занатлија и већег броја војника са својим старешинама. Број становника Крушевца нагло је повећан и град је убрзо постао значајан привредни, војни и културни центар државе кнеза Лазара. О некадашњој величини Крушевца забележио је Радомир Илић, професор крушевачке гимназије.
Народна традиција вели ово: 
   Крушевац се некада пружао од села Пасјак (на југоистоку од Крушевца) до села Мачковац (три четвртине часа западно од Крушевца). Једном приликом појурио неки пас мачку тамо где је сад Пасјак, мачка побегне на кров и одатле све преко кровова дође до Мачковца где сиђе на земљу. Отуда и имена села Пасјак и Мачковац. 

ДРУГА ЛЕГЕНДА

    Комити - пљачкаши који су логоровали на терену данашњег Пасјака су са овог скровитог места контролисали и сачекивали турске и друге трговце који су из Цариграда возили робу према Београду. Као што је познато, преко рибарске котлине и поред непосредне близине Паруновца, пролазио је цариградски друм. Ови комити имали су страшног пса - вучјака, који је јачи него цела комитска дружина. И у препадима на трговце и рабаџије, овај пас је одигравао велику улогу, јер су се трговци и рабаџије више од њега плашили него од комита. Једноставно, када су видели како овај пас према њима јури, безглаво су остављали кола с воловима или коњима и спашавали на тај начин главу.  Наравно, ову погодност користили су комити и немилосрдно пљачкали. Када се на овом терену неким комитама живот усладио, један број њих је одлучио да ту подигну куће и за трајније време остану. И када су одлучивали о називу села, у знак сећања на јаког пса, верује се да је и село добило име - Пасјак.


ТРЕЋА ЛЕГЕНДА


     Мештани кажу да је село име добило по потоку који и данас кроз село протиче. поток је, пак, добио име по томе што је био онда и данас стендиште паса из целе околине. Отуда име потоку Пасји поток, па и име села - Пасјак.


Постоје још пар легенди који још увек нису доступне аутору ове странице.